Ojačajte sopstvene snage samoodbrane

 

 

Generacije rođene nakon 2000. godine su prve generacije u istoriji čovečanstva, koje će imati kraći životni vek od svojih roditelja!

Ako ste od ove konstatacije prestravljeni (priznajem da ja jesam), razmislite, gde grešimo? Da li je moguće da u ovom vremenu izobilja i nepreglednih mogućnosti, nismo u stanju da zaštitimo svoje zdravlje i zdravlje svoje dece?

 

Mi možemo da učinimo mnogo!

 

1. Jedimo organsku hranu.

Voće i povrće iz konvencionalnog uzgoja sadrži brojne hemikalije koje interreaguju sa enzimima i mikroelementima potrebnim za zdravo funkcionisanje našeg organizma. Jabuka se na primer, prska hemikalijama i do 20 puta u toku rasta. Meso iz konvencionalnog uzgoja je prepuno hormona i antibiotika koje uzgajivači dodaju kako bi mlečnost i kilaža životinja bili veći. Pri tome, te životinje nikada ne izlaze iz tesnih štala u kojima ih odgajaju, a hranjene su najjeftinijim žitaricama (čitaj GMO). Žitarice pre svega, nisu hrana za životinje (uglavnom nisu ni za ljude, što se mene tiče, ali to je druga priča), one su stvorene da šetaju livadom i pasu travu.

Interesujte se i pronađite način da sebi i svojoj porodici obezbedite najkvalitetniju hranu. Na srpskom tržištu se poslednjih godina pojavilo dosta malih farmi, preduzetnika i individualnih proizvođača sertifikovane i nesertifikovane organske hrane. Na nekim pijacama su otvoreni odeljci na kojima se prodaje isključivo organska hrana. Verujem da treba da podržimo ove proizvođače i kupovinom njihovih kvalitetnih proizvoda, podržimo svoje zdravlje.

 

2. Pijmo čistu vodu

Svi znamo za krilaticu"Voda je izvor života" ali nismo sigurni da li voda koju sada pijemo može da nam pruži optimalno zdravlje. Ljudi uglavnom izbegavaju da piju vodu iz gradskih vodovoda, kupujući flaširanu vodu. Flaširana voda se uglavnom nalazi u plastičnoj ambalaži koja stoji u magacinima i na policama merketa dugo vremena. Klimatski uslovi za čuvanje flaširane vode nisu određeni. To praktično znači da pijemo ustajalu vodu prepunu toksičnih hemikalija iz plastične ambalaže (ksenoestrogeni, BPA i drugi). Nije mnogo bolja situacija ni sa vodom iz vodovoda. Iako je ona protočna i oslobođena patogenih mikroorganizama, sadrži visoke koncentracije rezidua raznih hemikalija koje joj se dodaju prilikom prečišćavanja. Obzirom da je retko ko od nas u mogućnosti da sebi natoči čašu vode direktno iz planinskog izvora, predlažem da da koristite dobar filter gradske vode. Aparat za filtriranje uz pomoć aktivnog uglja može da se pronađe na našem tržištu po ceni od par hiljada dinara. Verujem da većina porodica može sebi da priušti osnovno ljudsko pravo-čistu vodu.

 

3. Jedimo pravu, neprerađenu hranu

Industrijski proizvedene namirnice obiluju hemikalijama koje se dodaju radi duže trajnosti, poboljšanja ukusa i boje. Po pravilu, rafinisane namirnice manjkaju u esencijalnim makro i mikronutrijentima potrebnim za održanje optimalnog zdravlja. 

Rafinisanjem namirnica, da bi se dobio beli hleb, beli pirinač, beli šećer, eliminiše se i do 90% minerala u tragovima. Rafinisanjem se produžava trajnost proizvoda, obzirom da ih insekti i plesni mnogo manje napadaju. To je daleko profitabilnije za industriju.
Ne kupujte zapakovane namirnice. Šargarepu, šniclu, brokoli, kupus i batak nema potrebe pakovati. Ukoliko ipak, kupujete pojedine zapakovane namirnice (tunjevina, kiseli krastavčići, sir, puter...), čitajte deklaraciju. Ukoliko na deklaraciji postoje stvari koje ne razumete ili ne možete da izgovorite, ne kupujte! Budite sigurni da takav proizvod nije dobar za vas i vašu porodicu. 

 

4. Dišimo čist vazduh

Nemamo svi priliku da živimo na obroncima neke od naših prelepih planina. Naprotiv, većina nas živi u veoma zagađenoj gradskoj sredini, punoj izduvnih gasova, isparenja asfalta i industrijskih postrojenja. Međutim, svaki kraj, čak i u najvećim gradovima, ima svoje male oaze. Treba ih iskoristiti i negovati. Svakoga dana pođite u polučasovnu šetnju sa svojim ukućanima i nadišite se svežeg vazduha. Doprineće boljem raspoloženju, povećanju mišićne mase i ukupnoj detoksikaciji organizma. 

 

5. Ne moramo baš zbog svega da se nerviramo

Iako živimo veoma napornim tempom, iako ceo dan provodimo na poslu gde su zahtevi sve veći, iako nas šefovi prekorevaju za svaku sitnicu a deca svakodnevno zahtevaju sve skuplje patike, ne moramo baš zbog svega da se nerviramo. Ukoliko ste izloženi hroničnom stresu, vaš nivo insulina, kortizola i citokina koji su komponente upale, rastu. Ovo vodi u metaboličku disfunkciju koja kao posledicu ima razvoj hroničnih oboljenja. Ne možete eliminisati stres ali možete naučiti da ga kontrolišete. Meditacija, molitva, duboko disanje, joga, masaža, smeh i ples su neki od najboljih načina da kontrolišete nivo stresa.

 

6. Spavajmo dovoljno

Manjak sna ili loš san oštećuju naš metabolizam, podižu nivo šećera u krvi, povećavaju želju za slatkom hranom. Zbog lošeg sna jedete više, što povećava vaš rizik za razvoj raznih bolesti. Zato je od velike važnosti da imamo osmočasovni, neometan, relaksirajući san, svakodnevno. Stvorite rituale koji će vas polako uvoditi u san, svako veče. Biljne terapije, tople kupke, zamračivanje prostorija, tišina i odsustvo ekrana u prostoriji gde se spava, pomažu najvećem broju ljudi.